Pravni saveti

• Lokalna televizija emituje priloge protiv mene

  Već duže vreme imam problema sa lokalnom privatnom televizijom. Ova televizija vrlo često u svojim informativnim emisijama emituje tendenciozno montirane priloge uperene protiv mene, bez ikakvog povoda i razloga. 

   

  Jedan od takvih primera se desio nedavno. Na poziv predsednika Opštine, pratila sam rad humanitarne organizacije koja je delila pomoć ugroženima. Jedan meštanin je izrazio nezadovoljstvo što sam svojim izveštavanjem pomogla njegovom bratu, a ne njemu. Sporna lokalna privatna televzija je to iskoristila i napravila prilog sa ciljem da me diskredituje kao novinara. Iz tog priloga gledaoci nisu mogli da shvate o čemu se zapravo radi. 

   

  Naime, vlasnik sporne lokalne privatne televizije je snimio intervju sa porodicom meštanina koji je izrazio nezadovoljstvo, navodeći ih da pričaju protiv mene. Ono što je sporno u tom intervjuu je izjava supruge čoveka koji je dao intervju, gde se navodi da sam prilikom snimanja ušla u njihovo dvoriste i gurnula, zatim i udarila njihovo dete, a što je potpuna neistina. Urednik televizije koji je radio intervju i montirao prilog, nije od mene tražio izjavu. 

   

  Prilog je kasnije postavljen na You tube, na stranici koju ažurira opštinski PR menadžer i snaja vlasnika televizije. Ona na toj strani objavljuje isključivo priloge o opštinskim aktivnostima. Pored opštinske PR menadžerke, koja je angažovana od strane lokalne samouprave da prati njihove aktivnosti, plaćena je i lokalna televizija da emitije sve priloge vezane za opštinske aktivnosti. Tako da se može zaključiti da je opština naručila i platila ovaj sporni prilog. Zanima me koga mogu da tužim: opštinu, PR menadžerku ili lokalnu televiziju.

   

  Postoji mogućnost da tužite PR opštine kao fizičko lice jer je učinila dostupnim javnosti snimak koji je povredio vašu čast i ugled. Ukoliko je ovaj snimak objavljen i na sajtu opštine, postoji mogućnost da tužite i opštinu.  

   

  Takođe, postoji osnov za podnošeje tužbe i protiv meštanina zbog informacija koje je izneo protiv vas, ali tu se osnovano postavlja pitanje naplate, imajući u vidu uslove u kojima on živi.

   

  Najcelishodnije rešenje je podnošenje tužbe protiv osnivača javnog glasila, novinara i urednika sporne lokalne televizije. U skladu sa odredbama Zakona o javnom informisanju podnosi se jedna tužba protiv osnivača javnog glasila, novinara i urednika koji su svi zajedno odgovorni za štetu koja nastupi objavljivanjem informacija koje nisu tačne, odnosno infomacija koje nisu potpune. 

  (April, 2013)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Zaštita novinara od zloupotrebe tužbi zbog narušene časti i ugleda

  Ima li načina da se novinar zaštiti od zloupotrebe tužbi po Zakonu o javnom informisanju zbog narušene časti i ugleda?

   

  Ne postoji drugi način na koji bi se novinar zaštitio mimo toga da na sudu, u postupku, dokaže da je postupao s dužnom novinarskom pažnjom, te da je konkretan tužbeni zahtev neosnovan.

  (Novembar, 2012)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Kako dokazati pretrpljeni duševni bol

  Kako se, u praksi, pred sudovima dokazuju pretrpljeni duševni bolovi zbog povrede časti i ugleda?

   

  Preživljeni duševni bol podnosilac tužbe uglavnom dokazuje svojim iskazom pred sudijom. On, naravno, može dostaviti i lekarsko uverenje ili predložiti saslušanje svedoka, po pravilu članova porodice, prijatelja, kolega s posla. Sud ove iskaze ceni, prihvata ih ukoliko su uverljivi, te na osnovu njih i spornog teksta odlučuje o postavljenom zahtevu.

  (Novembar, 2012)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Šta za novinara znače tužbe za uvredu, klevetu i nanošenje duševnog bola

  Šta, praktično, za novinara znače tužbe za uvredu, klevetu i nanošenje duševnog bola zbog povrede časti i ugleda?

   

  Tužbe za uvredu i klevetu podnose se prema odredbama Krivičnog zakonika Srbije. Uvreda i kleveta su krivična dela i ukoliko sud nađe da je novinar izvršio jedno od ova dva dela biće osuđen. Jedina kazna je novčana, jer je u našem pravu ukinuta mogućnost da se novinaru zbog krivičnih dela uvrede i klevete izrekne kazna zatvora. Tužba za naknadu štete zbog pretrpljenog duševnog bola zbog povrede časti i ugleda podnosi se prema odredbama Zakona o javnom informisanju i postupak se vodi prema odredbama ovog zakona i Zakona o parničnom postupku. Ovaj postupak nije krivični postupak, novinar ne može biti osuđen, ali može da bude obavezan na plaćanje naknade štete koja može biti znatna, često i veća od kazne za krivično delo. Međutim, oba postupka mogu se voditi paralelno i nezavisno jedan od drugog, tako da novinar može doći u situaciju da bude osuđen i prema Krivičnom zakoniku na novčanu kaznu i u drugom postupku, da prema odredbama Zakona o javnom informisanju bude obavezan na plaćanje naknade štete, s tim što je iznos naknade štete, po pravilu, viši.

  Budući da je reč o različitim postupcima koji se vode prema različitim zakonima, postoje i različiti osnovi nekažnjavanja, odnosno isključenja odgovornosti na koje se novinari u tim postupcima mogu pozivati. Zakonom o javnom informisanju predviđeno je da novinar, odgovorni urednik i pravno lice koje je osnivač javnog glasila ne odgovaraju za štetu ako je neistinita ili nepotpuna informacija verno preneta iz javne skupštinske rasprave ili javne rasprave u skupštinskom telu ili iz sudskog postupka ili iz dokumenta nadležnog državnog organa. S druge strane, u odnosu na uvredu, u Krivičnom zakoniku se navodi da se za istu neće kazniti učinilac ako je uvredio drugog u okviru ozbiljne kritike date u vršenju novinarskog poziva, ako se iz načina izražavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije učinio u nameri omalovažavanja. Ovo su, naravno, samo neke od razlika.

  (Novembar, 2012)

   

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Povreda časti i ugleda

  Da li mogu da podnesem tužbu za nakandu štete zbog povrede časti i ugleda jer sam pozvan u policiju na informativni razgovor zbog komentara koje sam davao u vezi sa poplavama u RS?

   

  U vezi sa pitanjem u konkretnom slučaju može da se podnese tužba za povredu časti i ugleda, ali je procena da su u tom smislu slabe šanse za uspeh, budući da KZ predviđa da svako treba (izuzev onih koji to moraju) da prijavi krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.
  Čini se da bi veće šanse za uspeh (a i manji troškovi) bili ukoliko se podnese krivična prijava za lažno prijavljivanje.
  Lažno prijavljivanje
  Član 334
  (1) Ko prijavi određeno lice da je učinilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, a zna da to lice nije učinilac tog dela, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
  (2) Ko podmetanjem tragova krivičnog dela ili na drugi način izazove pokretanje krivičnog postupka zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti protiv lica za koje zna da nije učinilac tog dela, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
  (3) Ko sam sebe prijavi da je učinio krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, iako zna da ga nije učinio, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
  (4) Kaznom iz stava 3. ovog člana kazniće se i ko prijavi da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, iako zna da to delo nije učinjeno.
  (Maj, 2014)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao

• Pozivanje na informativni razgovor

  Da li mogu da podnesem tužbu za povredu časti i ugleda zbog toga što sam bio pozvan na informativni razgovor povodom komentara datog u vezi sa dodelom pomoći tokom poplava koje su zadesile RS?

   

  Postoji mogućnost podnošenja tužbe za povredu časti i ugleda, ali procena je da su u tom slučaju slabe šanse za uspeh, budući da Krivični zakonik predviđa da svako treba (izuzev onih koji to moraju) da prijavi krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj duznosti. Teško da se može dokazati da su time povređeni čast i ugled nekog lica.
  Čini se da bi veće šanse za uspeh (a i manje troškove) imalo podnoštenje krivične prijave za lažno prijavljivanje, međutim i ovde postoje otežavajuće okolnosti u dokazivanju – treba dokazati da je lice koje je podnelo krivičnu prijavilu znalo da član nije učinilac tog dela, odnosno, da je znao da krivično delo nije učinjeno (relevantni su prvi i poslednji stav u članu koji je naveden u nastavku).

   

  Lažno prijavljivanje
  Član 334

   

  (1) Ko prijavi određeno lice da je učinilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, a zna da to lice nije učinilac tog dela, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

   

  (2) Ko podmetanjem tragova krivičnog dela ili na drugi način izazove pokretanje krivičnog postupka zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti protiv lica za koje zna da nije učinilac tog dela, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

   

  (3) Ko sam sebe prijavi da je učinio krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, iako zna da ga nije učinio, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

   

  (4) Kaznom iz stava 3. ovog člana kazniće se i ko prijavi da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, iako zna da to delo nije učinjeno.

   

  (Maj, 2014.)

  Vaš glas je zabeležen. Hvala.

  Ovaj savet mi je pomogao Ovaj savet mi nije je pomogao